Слобода-то је Христос

-Онима који критикују религиозност, конкретно хришћанство, јер се у налету ,,њу ејџ" културе(New age) и неолиберализма углавном под критиком религија мисли, у главном, на критику хришћанства.-
                                            &
                 Антихришћански талас "луцифера" и његових поданика који под плаштом неолиберализма и ,,џу ејџ'' валова војује, данас, на Христову Цркву, на универзалне и свекосмичке вредности нашега Творца, запљускујући хришћанксе државе и народе њиховим отровом, прикривеним велом ,,љубави и слобода". Многи критичари заборављају да је свеколика данашња европска цивилизација, како европска тако и прекоокеанска, настала на темељеу јудео-ромејо-хришћанске цивилизације. Највеће слободе, флоскуле о слободама, највећи религиозни покрети, највећи културни покрети, музички покрети па и рокенрол, све је то настало на тлу где се баштине вредности хришћанства. Да ли је било шта од овога настало на тлу држава које су припаднице других религиозних групација?! Нијe!  Ова констатација, свакако, није плод жеље да се ниподаштавају и критикују туђе религијске традиције, већ да се истакне истина о простору слободе који је изродила искључиво хришћанска цивилизација.(1)
               Данас се готово читав свет  руководи ромејо-хришћанским календаром, недеља је дан одмора свугде у свету, свугде се људи облаче по моди и свугде се свира музика која је настала на тлу ромејо-хришћанских народа. Мојсејев законик је данас део сваког правосудног система у свету, а године се рачунају пре и после Христа. Зато они поборници ,,слобода", које опет неко плаћа, односно њихови симпатизери, нека схвате да је највећа слобода управо тамо где је хришћанство, јер хришћанство, хришћанске вредности, је апсолутно гарант сваке слободе човека и једино је човек, као икона Божија, у хришћанству уздигнут на највећи пиједестал. Верске ратове са било које стране у историји, углавном, нису водили верници, као ни прошле ратове, него егоисти и себељупци који су користили религијске идеје за ратове, а незнање се показало као највеће зло данашњег света, јер је незналицама лако манипулисати. Зато чувајмо хришћанске вредности, вредности нашег Творца, које су и универзалне свекосмичке вредности, а то су љубав, стваралаштво-креативност-слободе, заједништво, породица, заблагодаримо Господу и прецима што смо створени тамо где се баштине те вредности и што смо део тога! Када би нестало хришћанство, а то неће никада да се деси, нестале би слободе и настало би невиђено робовласништво и мрак, настао би пакао на земљи, нестала би свака креативност! Слава Господу Христу који је гарант васкрсења и слобода свеколике творевине и човека и што нам је оставио своју Цркву и вредности за читаву вечност.☦️🎓

1. Овим не критикујемо припаднике других религијских групација, напротив поздрављамо сваку религиозност, само постављамо ствари на своје место. Хвала Хаџи Братислав Николић.

Слобода у љубави!!

                        Слобода је највећи дар Божији, свакако један од највећих дарова, по коме се разумно словесно биће, човек и разликује од животиња,  ,,неразумних" бића.  Човек је икона Божија, значи да је као и Бог једно слободно, разумно, емотивно и креативно биће, створено по лику свог Творца, Бога, који је превасходно заједница три особе: Оца, Сина и Светога Духа.  Човек је биће заједнице, биће које се остварује у заједници и стиче свој персонални идентитет(1) по коме и јесте као сам Бог.  Слобода, дакле, није само пука реч него једна онтолошка особина, нужност, јер је  Бог на првом месту слободно биће које се слободно остварује у заједици, у љубави.  Дакле, слобода је ,,особина", која нама омогућава да будемо као Света Тројица, као Бог, јер без слободе нема љубави и обрнуто, нема односа, нема партиципирања и остваривања и нема иконичности по Богу.  Бог је пре свега слободно биће; све три личности у Богу су апсолутно слободне и живе у савршеној љубави слободе и креативности и слободно стварају, односно Бог слободно ствара човека и свет из чисте љубави.  Слобода као датост и нужност иконичности је била и извор пада првог човека, односно злоупотреба те слободе, погрешно схватање слободе. 
       

  Први човек је пао због погрешног разумевања, односно неразумевања, појма слободе.  И дан данас многи људи сматрају да су Божије заповести, Христове заповести, ограничавајуће по човека и да моралне заповести заправо ограничавају биће и личност човекову стављајући је у стеге.  Погрешно поимање слободе, понекад потпомогнуто и неразумевањем самих оних који су призвани да науче људе жељне знања љубави о слободи, била је покретачка снага разних философских праваца у историји и разних ,,слободарских" покрета у двадесетом веку(2) који су позивали на апсолутну слободу под крилатицом ,,чини шта ти је воља"(3).  
                     Моралне заповести које су саставни део сваке данашње организоване религије сматране су ропским ,,стегама" које нас ограничвају да будемо заиста слободни.  Али, да ли је човек заиста слободан ако чини апослутно све што пожели?!  Да ли је то позив на апсолутну анархију и безвлашће будући да знамо на шта је све човек способан у свом стању палости, стању палог Адама?  

           

               Слобода са собом повлачи и одговорност, одговорност према себи, Богу, ближњима, према природи, према друштву у целини.  Свети Апостол Павле каже: ,,Све ми је дозвољено али ми није све на корист"*(4) и уистину, права слобода би и била када не би било закона, када би закон, закон Божији, који је исписан у нашем срцу одлучивао, али, човек је заражен вирусом егоизма још од Адамових дана, вирусом смрти и склон је себељубљу и покретима аутодеструктивности, што и видимо кроз историју човечанства. ,,Све ми је дозвољено, али ми није све и на корист" и заиста, човеку јесте све дозвољено, али није све човеку на изграђивaњe себе и ближњих.Управо и данас погрешно поимање слободе је главни узрок спотицања и отуђења од стварности многих младих особа који трагајући за слободом неретко постану робови страсти разних порока, навика, идеја и тако постану виновници своје пропасти.  Човек  уистину јесте слободан и да упропасти себе ако то жели(5), али да ли је то право поимање слободе, њен циљ и коначно назначење човека?                                                    &
                        Човек је икона живога Бога који је слободан, који се остварује слободно у заједници у љубави и као што рекосмо, човек је призван и створен да постоји на начин постојања самога Бога, да буде слободан као Бог.  Човек је уистину слободан само када се остварује на начин на који се остварује сам Творац, у заједници, у љубави.  За оног ко има љубави у себи можемо рећи да је слободан човек, а за оног ко је роб егоизма, можемо рећи да је заробљеник.  Љубав изискује жртву, слобода то изискује, исхођење из самога себе, из свога Ја, живот за другог, за ближњег, јер то и јесте љубав, а све страсти су у ствари покрети окретања ка себи, живот за себе повлађивање свом егу,  јер ми смо "Ми", односно ,,Ја", само онда када смо окренути ка другом, када у другом, у заједници са другим, остварујемо себе, када се једноставно остварујемо и видимо у другом, конкретно у породици;  када свој его, своје Ја уподобимо Христу, а Христово Ја је увек Ти, увек други!  Христос је нама дао и пример свежртвене несебичне љубави, за нас и целокупну творевину својим животом и мучеништвом на крсту јер је његово Ја увек било и јесте Ти, односно други. ,,Бог мој, брат мој"! 








           Човек као створење Божије као и сва творевина живи Богом, енергијама Божјим које јесу љубав и без Бога не би могао ни да постоји нити да дише, што доводи до наредне теолошке констатације да без Бога, који је слобода, Христа, човек не може бити слободан, не може ни постојати, нити се остваривати по лику Творца.  Човеку у стању палог Адама, у стању палости, је потребан Бог, потребан је ближњи, иако се данас под призмом индивидуалности намеће човеку да му нико није потребан, односно да је довољан самоме себи.  Егоизам као клица смрти Адамовог греха, стоји у сваком човеку, те је сваки човек помало егоиста окренут мање-више ка самоме себи, а као што рекосмо љубав према самоме себи и није љубав(6).  Бити слободан, значи бити окренут ка другом, бити човек заједнице, бити Христос по благодати, бити као Бог, јер уистину ми јесмо ,,богови" по благодати, иконе живога Бога који је личност.   Ако је Бог личност, а човек икона његова онда је и човек ,,бог", призван да буде ,,бог", јер бити личност значи бити ,,богом", а човек једино и може бити слободан само онда када је окренут ка Богу, када подражава Бога и остварује се у љубави као личност на начин на који се остварује сам Бог. 
       #Да резимирамо(7), постојање на начин постојања Новога Адама, Христа, је једини начин и пут ка истинској слободи, истинском обожењу, љубави и коначног остварења човека као слободне личности по лику свог Творца, Свете Тројице, који јесте Љубав.  Само љубав и живот за другог, емпатија, води ка слободи, ка Христу!~ 

1, Кападокијски оци су у IV веку савршено формулисали појам личности.
види; Од маске до личности, Јован Зизјулас.
2. Доста ,,слободарских" покрета на западу у XX веку  је настало као ,,бунт" према односу важећег естаблишмента према слободи и према пуританском односу појединих протестантских групација које су у морализму виделе и виде све и свја и имају јуридички однос према моралу, својим верницима, ,,цркви".
3. Алистер Кроули(енгл. Aleister Crowley 1875-1947 ) познати енглески окултиста и окултни философ је имао крилатицу: ,,Чини шта ти је воља и нека ти то буде закон, љубав у центру закона, воља над љубављу".  Алистер Кроули је био интересантан младежи у Европи и Америци 60. их година, вероватно да је то било намерно форсирано од стране ,,појединих" групација, разочараној у постојећа религијска учења и верски естаблишмент, сматрајући верске заповестима стегама, а да се истинска слобода задобија само у потпуној преданости индивидуалности и ,,својим" нагонима уз конзумирање опојних средстава.  За такву популаризацију Кроулија међу тамошњом омладином, једнако су  криве и хришћанске верске заједнице које су лицемерно, фарисејски, без икаквог разумевања за младеж, а често и подржавајући  политички естаблишмент у њиховим ратним и злочиначким ,,акцијама", ,,гурале" омладину на погрешну страну, омладину жељне истине, правде, жељне Христа.
  #Окултизам(лат.occultus -скривено, тајно) се тумачи као скривено знање недоступно већини, доступно само појединцима који истражују духовну стварност које се налази ван домета чулног опажања. Окултизам се највише везује за призивање духова, демона и неретко за сатанизам.  Окултизам вуче корен још из прадавних времена Вавилона, Персије и Египта.  
4. 1. Кор. 6,12 Свети Апостол Павле.  
5. Човек је уистину слободан и да упропасти себе ако жели, али то није слобода. Права слобода је у изграђивању самога себе, уподобљавању себе Христу. 
#Егoизам је корен сваког греха и један мазохистички покрет ка себи, где човек мислећи да стиче "слободу" долази до самоуништења личности. 
6. По Ерику Фрому(1900-1980), љубав према себи се разликује од сујете(себенцета). Сујетан човек не познаје себе, заљубљен је у своју идеализовану слику и и не воли ни себе ни друге, а онај који види своју личност, који дође до истинског самопознања, љубећи себе на један здрав начин, воли и друге.
,,Будући слободан, човек је боголик јер је самовласан и самосвојан, што су својствa Божијег блаженства", Свети Григорије Ниски: О стварању човека.
7. Шта су рекли велики мислиоци о слободи ?!
,,Да би човек био слободан он се не мора само ослободити окова, него мора живети на тај начин, да поштује и побољшава слободу других људи" -Жан Пол Сартр.
,,Човек не може бити слободан ако не влада собом", Махатма Ганди.
,,Слободе нема без правде, а правде нема ако се људи не држе овог учења, што не желиш да други теби чине, не чини ни ти њима", Демокрит; види Матеј 7,12.
,, Ни по телу ни по ботатству, људи нису срећни, него по честитости и разборитости", Јохан Волфганг фон Гете.
,,Само оно што чинимо из срца, чинимо слободно, па ма колико патње из тога изашло", Жан-Жак Русо.
,,Није довољно само живети, рече лептир, потребно је имати мало сунца, мало слободе и мало цвећа", Френсис Бејкон.
,,Слобода је једина ствар коју не можете имати, уколико је нисте спремни делити са другима", Џорџ Орвел.